Problem skaliranja bitkoina – objašnjenje

Da li bitkoin ima problem sa skaliranjem?

Ima. Ovo pitanje je odavno nerešeno, i s vremenom se samo pogoršava.

Bitkoin radi pomoću softvera koji je kreirao programer ili grupa programera poznatih kao Satoši Nakamoto još u 2007-09. Uprkos mnogim poboljšanjima kojima su doprineli programeri tokom postojanja bitkoina, baza kodova je i dalje prilično slična onoj od pre osam godina, a neka od ograničenja su i dalje prisutna.

Problem je u tome što je trenutni pejzaž bitkoin ekosistema veoma različit od onog kakav je bio u samom zečetku kriptovaluta. Broj uključenih ljudi porastao je sa nekoliko desetina strastvenih entuzijasta na preko 10 miliona svakodnevnih korisnika.

Rastuća korisnička baza je prirodno praćena stalnim rastućim brojem dnevnih transakcija, koje se sada broje u stotinama hiljada. Žalosna stvarnost je što bitkoin mreža u svom trenutnom stanju nije u mogućnosti da obradi sve te transakcije dovoljno brzo.

Zašto bitkoin nije u stanju da se nosi sa svim transakcijama?

Problem leži u određenom parametru pod nazivom „block size limit“ (veličina bloka). Trenutni limit nije dovoljan za sve veći intenzitet transakcija.

Prvo, za sve one koji ne znaju, vrlo kratak uvod o tome kako bitkoin funkcioniše. Sve transakcije koje su se ikada dogodile u bitkoin mreži ili će se odigrati, snimljene su na javnom i nepromenljivom registru pod nazivom blokčein.

Kao što sledi iz njegovog imena, blokčein je niz blokova. Svaki blok, zauzvrat, predstavlja kriptografski zapečaćenu zbirku svih transakcija koje su se dogodile u mreži u poslednjih deset minuta. Svaki novi blok je trajno dodan na kraj blokčeina, tako da svaki korisnik uvek može da proveri da li se svaka konkretna transakcija zaista desila.

Tokom 2010. Nakamoto je uveo ograničenje veličine bloka od 1MB, što znači da će mreža automatski odbiti blokove veličine preko 1MB. Ovo je bila sigurnosna mera namenjena sprečavanju potencijalnih DoS napada hakera koji stvaraju blokove ogromne ili čak beskonačne veličine i emituju ih preko mreže da bi je paralizovali.

Međutim, ta odluka je imala negativan dugoročan uticaj na kapacitet transakcije mreže.

Svaka transakcija sastoji se od važnih podataka: pošiljaoca, primaoca, količine bitkoina u prenosu itd. Taj podatak zauzima malo prostora, što je prilično beznačajno kada govorimo o jednoj transakciji. Ali se to nadoknadi kada postoji na stotine transakcija koje se odvijaju svakog minuta.

Ograničenje trenutne veličine od 1MB po bloku može realno podržati tri do sedam bitkoin transakcija u sekundi. Problem je u tome što za mrežu trenutnih proporcija to nije dovoljno. I samo se pogoršava dok korisnička baza nastavlja da raste.

Koji su rezultati nedovoljne veličine bloka?

Povećanje prosečnih transakcija i naknada. U suštini bitkoin se postepeno pretvara u funkcionalni analog elektronskog prenosa.

U normalnim danima, bitkoin mreža i dalje može da radi normalno. Međutim, ponekad uspeva da dostigne maksimalna opterećenja i tada se stvari zakomplikuju. Mnogi korisnici su prijavljivali vreme čekanja od nekoliko sati ili čak dana na svoje transakcije.

Štaviše, brzina kojom će bitkoin rudari obraditi bilo koju transakciju zavisi direktno od visine rudarske naknade koju je odredio pošiljalac za svaku transakciju. Ovo stvara tržište transakcionih naknada: kako bi se njihovi transferi brže obradili, korisnici se moraju međusobno takmičiti postavljanjem sve većih naknada.

U početku, provizije su iznosile manje od centa. Međutim, danas, ako želite brzo poslati novac, moraćete da platite naknadu u vrednosti od nekoliko centi ili čak dolara.

Vremena transakcije i visina naknada postepeno su se povećavali tokom proteklih nekoliko meseci, čineći bitkoin više kao duplikat bankovnog transfera. To je egzistencijalna pretnja kriptovaluti: ako imamo popularniju i šire rasprostranjenu alternativu bitkoinu, zašto ga uopšte koristiti?

Postoji li rešenje problema skaliranja?

Bilo je mnogo predloženih načina da se to reši, od kojih do danas ni jedan nije realizovan.

Problem skaliranja se već duže vreme nadgleda. Verovatno su prva dva ozbiljna pokušaja da se to popravi bili BIP 100 i BIP 101, gde BIP predstavlja Predlog za unapređenje bitkoina (Bitcoin Improvement Proposal). Oni su predstavljeni 2015. godine od strane programera razvojnog tima bitkoina Džefa Garzika i Gavina Andresena.

Oba su imala za cilj povećanje veličine bloka i oba su bila hard-fork rešenja, što znači da će, ako se oni implementiraju, starije verzije bitkoin softvera postati nekompatibilne sa novom mrežom. Razlika između njih bila je u tome što je BIP 100 imao za cilj da veličina bloka bude podesiva odlukama rudara, dok je BIP 101 bio za direktni porast od 1MB do 8MB.

Što se tiče toga koji predlog treba sprovesti, kroz veći deo 2015. vodile su se vruće dabate širom bitkoin zajenice. Ipak, to se pokazalo neuspešnim. Ni BIP 100 ni BIP 101 nisu realizovani na bilo koji primetan način u mreži danas.

Izgleda da se istorija ponavlja i danas se ponovo pojavljuju dva različita rešenja koja se takmiče za odobrenje zajednice: Bitcoin Unlimited i SegWit. Problem nedovoljnog kapaciteta bitkoina sada je mnogo kritičniji nego što je bio u 2015. godini, ipak, nema jasnog lidera u zagrejanoj, visoko politiziranoj konkurenciji između dva predloga.

Kako BU i SegWit predlažu da poboljšaju bitkoin?

Bitcoin Unlimited ima za cilj uklanjanje ograničenja veličine bloka u celini, čime se rudarima dopušta da sami postignu konsenzus. SegWit nudi umereno povećanje veličine bloka do 4 megabajta, uklanjajući neke nevažne podatke iz blokova.

Bitcoin Unlimited je direktna evolucija prethodnih neuspešnih pokušaja rešavanja debata o veličini bloka. Gledajući kako ideje o povećanju limita ili čineći ga postepeno podesivim nisu uspele da dobiju dovoljno podrške, BU ima za cilj potpuno ukinuti limit. Umesto toga, čini da rudari mogu da kreiraju blokove proizvoljnih veličina i emituju ih preko mreže, i da se međusobno takmiče za mesto na blokčeinu.

SegWit nudi drugo rešenje. Prvobitno je kreiran da bi popravio nevezano pitanje – molijabilnost transakcije. Kraće rečeno, otklanjanje molijabilnosti transakcija zahtevalo je uklanjanje nekih nevažnih podataka, nazvanih “witness data”, van transakcija i van blokčeina.

Ovo omogućava povećanje veličine bloka do 4MB, iako većina stručnjaka bliskih razvojnom procesu kaže da će veličina bloka najverovatnije biti oko 2MB nakon lansiranja SegWit-a

Postoji i drugi način na koji SegWit može povećati kapacitet transakcije, mada ne direktno. Popravljanje molijabilnosti transakcije čini bitkoin mrežu dovoljno sigurnom da bi se izgradila off-the-Blockchain rešenja, na primer, Lightning Network. To bi moglo učiniti bitkoin transakcije mnogo jeftinijim i bržim nego ikada ranije.

Zašto BU nije implementiran do sada?

Suočava se sa velikom opozicijom, glavni argument je da će BU učiniti bitkoin centralizovanijim.

Neki ljudi očekuju da će ukidanje ograničenja veličine bloka koje je predložio Bitcoin Unlimited dovesti do nekontrolisanog „nadimanja“ blokčeina . Trenutno, veličina čitavog blokčeina prelazi 100 gigabajta, a to je sa tri do sedam transakcija u sekundi. Uporedite to sa limitom Visa-e od 24.000 transakcija u sekundi i razumećete u čemu je problem.

Izračunato je da ako se ograničenje veličine bloka poveća do tačke koja je dovoljna za globalnu publiku, blokčein bi mogao porasti na nekoliko petabajta, ako ne i više.

To bi dovelo do povećane centralizacije bitkoina; samo velike kompanije bi mogle da priušte prostor za skladištenje, računarsku snagu i propusnost neophodnu za obradu takvih ogromnih količina podataka, uklanjajući time male korisnike iz mreže. To je suprotno samoj ideji bitkoina kao novca kojim upravlja svaki od korisnika.

Zašto SegWit nije implementiran?

Iz istih razloga kao i BU, uglavnom.

SegWit nije savršeno decentralizovano rešenje. Samim tim, na kratak rok povećava kapacitet bloka na oko 2MB, a ukupno 4MB. U zavisnosti od buduće brzine rasta mreže, to može biti dovoljno za nekoliko godina ili čak decenijama.

Međutim, pre ili kasnije, granica će se ponovo dostići i kapacitet će morati da se poveća. Dugoročna vrednost SegWit-a leži u ispravljanju molijabilnosti transakcije. To omogućava povećanje propusnosti mreže tako što pokreće sajdčein rešenja kao što je Lightning Network i to je centralizacija.

Lightning Network može se grubo opisati kao zajednički sistem poravnanja izgrađen preko blokečina. Prvo, bitkoini više korisnika se deponuju na poseban kanal za plaćanje putem redovne bitkoin transakcije, kojoj treba oko 10 ili više minuta da se potvrdi, zavisno od zagušenja mreže. Posle toga, sva plaćanja unutar tog kanala plaćanja se odvijaju van blokčeina i odmah se obrađuju i vrlo jeftino ili besplatno – od strane pouzdane treće strane.

U trenutku kada se svi članovi kanala za plaćanje slože o konačnoj distribuciji bitkoina, oni mogu da pošalju neto stanje na blokčein, čime dopuštaju bitkoin mreži da potvrdi sve transakcije.

Problem je u tome što za mnoge članove kripto zajednice ne postoji stvarna razlika između “međusobnog sistema poravnanja koji održava pouzdana treća strana” i banke, koje su centralne tačke vlasti koje je bitkoin trebalo da učini zastarelim.

Da li će ova kriza uskoro biti rešena?

Bitkoin postaje manje upotrebljiv svaki dan – za ekosistem vredan više od 17 milijardi dolara, to nije situacija koja se može nastaviti veoma dugo. Mora se uskoro rešiti, na jedan ili drugi način.

Obe strane SegWit vs. BU konfrontacije imaju argumente koji opisuju drugo rešenje kao naizgled nekompatibilno sa osnovnim vrednostima bitkoina.

Konflikt ima ne samo tehnološku već i političku osnovu. Obe frakcije tvrde da druga pokušava da spreči rast bitkoina ili da ga uzme pod kontrolu. Postoje i teorije koje insistiraju na tome da suprotna strana vodi informativni rat, tajno finansiran velikim novcem (Blockstream za SegWit i Rodžer Ver za BU). Naravno, obe strane žele da vas navedu da je njihova priča “najiskrenija”.

Gledajući činjenice, izgleda da je čitava situacija zasnovana na pat poziciji. Konačnu odluku donosi većina rudara bitkoin mreže. Trenutna distribucija njihove podrške ne pokazuje jasnog lidera. SegWit izgleda da vodi u trci, ali je Bitcoin Unlimited u prošlosti uspeo da preuzme vođstvo nekoliko puta.

U ovom trenutku postoji veliki deo mreže – malo ispod 50% – koji nije izrazio eksplicitnu podršku za bilo koji od predloga. Moguće je da će doći do konačnog ishoda nakon što izaberu stranu. Međutim, oni mogu ostati nečujni dok konkurentni predlozi ne reše spor.

Šta ako niko ne popusti i zastoj se nastavi?

Ako nijedna strana ne preuzme odlučujuće vođstvo, postoji mogućnost postizanja kompromisa.

Postoji treći način, koji nije nemoguć i koji može pružiti najviše pogodnosti za mrežu. Povećanje granice veličine blokova i implementacija SegWit-a se nužno ne isključuju, i javlja se sve veće osećanje u zajednici da kompromis između njih može biti pravo rešenje.

Zapravo, sporazum o kompromisu je već dostignut, bar jednom. U februaru 2016. godine održan je okrugli sto u Hong Kongu sa predstavnicima razvojnog tima bitkoina, autora SegWit-a i nekoliko velikih rudarskih kompanija, od kojih je većina tražila povećanje veličine bloka. Izgleda da su obe strane postigle dogovor – da nastave sa SegWit-om, a istovremeno da implementiraju skromno povećanje ograničenja veličine bloka na 2MB.

Nažalost, ugovor iz Hong Konga nije ispoštovan – razvojni tim bitkoina nije dodao povećanje limita veličine bloka na najnoviju verziju SegWit-a, a rudari su zbog toga odbili da ga usvoje.

Ali praksa je pokazala da je konsenzus između suprotstavljenih strana moguć i postoji rešenje koje bi moglo zadovoljiti sve. Još uvek postoji nada da će politička konfrontacija otići u pravcu saradnje, i videćemo da bitkoin postaje moćniji nego ikada ranije.


Ovaj post je originalno objavljen na ovom sajtu.
Share On Facebook
Share On Twitter
Share On Google Plus
Share On Linkedin
Share On Reddit
Inline
Inline