Kriptovalute 2.0 – Klasifikacija kriptovaluta

Osnovna klasifikacija kriptovaluta koju su prihvatili regulatori širom sveta jeste da postoje one: za plaćanja (payment), korisničke (utility) i podržane sredstvima (asset backed)

Već duže vreme, među regulatorima u Evropi i širom sveta postojalo je uvreženo mišljenje da su sve kriptovalute iste. U februaru 2018. godine, švajcarski regulator finansijskog tržišta (FINMA) napravio je korak napred kada je izdao smernice za ICO projekte. U ovom dokumentu, kriptovalute su podeljene u tri kategorije u skladu sa kriterijumom njihove ekonomske funkcije i svrhe, a to su: “za plaćanja” (payment), “korisničke” (utility) i “podržane sredstvima” (asset backed). Ovu osnovnu klasifikaciju su sledili drugi regulatori širom sveta.

Od objavljivanja gore navedenih smernica, malo je bilo razumevanja od strane regulatora, barem u slučaju onih koji su objavili nešto u vezi toga. Evropska bankarska uprava (EBA) je u januaru objavila da se pod određenim uslovima kriptovaluta može smatrati regulisanim elektronskim novcem. Evropski regulator finansijskog tržišta (ESMA) pozvao je Evropsku komisiju da u isto vreme objavi i kripto regulativu. Time je započeo proces višegodišnje pripreme regulatornog okvira na nivou Evropske unije (EU).

Kripto regulativa će neminovno biti veliki izazov. Glavni razlog je njihov brz razvoj ili eksponencijalno širenje mogućnosti njihove implementacije u poslovne modele. Nazvali smo kripto regulativu koju je uvela FINMA kao Klasifikacija 1.0. Da vidimo gde je ova klasifikacija godinu dana kasnije kada se zlatno doba ICO-a završilo i kada vidimo pojavu novih stejblkoina svake nedelje, kada se (u iščekivanju početka perioda masovnih izdavanja) pojavljuju kriptovalute sa pokrićem u realnim sredstvima i nakon pojave prve kripto regulative.

Kriptovalute za plaćanje

Kao osnovu za klasifikaciju kriptovaluta 2.0. uzećemo njenog prethodnika, klasifikaciju 1.0. Ostaju tri osnovne kategorije kriptovaluta. U kategoriji korisničkih kriptovaluta (“utility”), nastavlja se sa traganjem za novim vidovima korišćenja. Zajednička tačka ove kategorije ostaje da kriptovalute omogućavaju digitalni pristup različitim platformama ili korišćenje usluga na ovim platformama (npr. kriptovalute kao licence).

Glavne promene se dešavaju u kategoriji kriptovaluta namenjenih plaćanju. Sa pojavom brojnih stejblkoina, kriptovalute za plaćanja su podeljene u dve potpuno različite potkategorije. Prva potkategorija uključuje kriptovalute koje nisu povezane sa realnim sredstvima i njihova cena je određena tržištem (npr. lajtkoin). Druga potkategorija uključuje one koje su povezane sa određenim stvarnim sredstvima. Vrednost ovih drugih treba da bude stabilna kao i vrednost sredstava za koje su ove kriptovalute vezane.

Kriptovalute podržane realnim sredstvima se dalje dele u dve potkategorije. Prva potkategorija je regulisana licencama za elektronski novac. Ova licenca je u skladu sa novom Direktivom EU o platnim uslugama (PSD2), koju dodeljuju nadležni organi svake države članice EU. Zbog velikog broja zakonskih uslova (mere protiv pranja novca, kontrole protoka novca, kontrole privatnih ključeva korisnika), regulisani stejblkoini neće se izdavati na privatnom blokčeinu, ali će elektronski novac biti izdat na privatnom (ovlašćenom) blokčeinu, koji će se koristiti unutar svakog ekosistema.

Druga kategorija kriptovaluta podržanih realnim sredstvima su neregulisani stejblkoini. 2018. i početkom 2019. bili smo svedoci njihove masovne pojave. Oni su vezane za različite valute (fiat, kripto ili hibridi), a druge sa drugim stvarnim sredstvima (npr. zlato, nekretnine). Treći bi trebalo da obezbedi svoju stabilnost algoritmom, i to elastičnom ponudom (njegova stabilnost je regulisana generisanjem i uništavanjem kriptovaluta).

Primer prve potkategorije je teter (USDT), koji je daleko najveći stejblkoin prema tržišnoj kapitalizaciji. Uprkos suprotnim glasinama, do sredine marta izdavaoc je obezbedio da ova kriptovaluta ima punu pokrivenost u američkim dolarima o odnosu 1:1. Promenom opštih uslova, izdavaoc je sredinom marta 2019. godine otkrio da to nije slučaj. Kojoj kategoriji stejblkoina teter zapavo pripada, još uvek nije jasno. U prošlosti je apsolutna stabilnost tetera u odnosu na vrednost dolara takođe bila upitna. Preostali primeri pokrivenosti u fiat valutama su Pakos, TrueUSD, AAA Reserve i Gemini Dollar. Poslednji je već imao problema u osiguravanju svoje stabilnosti.

Primeri stejblkoina sa pokrićem u drugim sredstvima su Digix i HelloGold, a primeri algoritamskih stejblkoina su Kowala, Nubits, BitBay i Basis.

Kriptovalute sa pokrićem u stvarnoj imovini

Pomenute kriptovalute za plaćanja sa pokrićem u realnim sredstvima takođe spadaju u glavnu kategoriju kriptovaluta podržanih sredstvima. Ova kategorija uključuje tzv. investicione tokene i kripto derivate.

Glavna razlika između potkategorija kripto akcija i kripto derivata je pitanje tokenizacije i pitanja prava koja se prenose zajedno sa prenosom vlasništva nad kriptovalutama. Enkriptovanje akcija je prenos zakonskog vlasništva (stvarnog vlasništva) i ekonomskih prava na imovinu koja je osnova za izdavanje. U slučaju tokenizacije akcija preduzeća, to znači da je vlasnik kripta pravno lice (kako je vlasnik registrovan u registar akcija) i ekonomski (dividende, glasanje) vlasnik poslovanja kompanije. U slučaju registracije imovine, to znači da se vlasnik kripto akcija upisuje u zemljišni registar kao (su)vlasnik nekretnine, kao i druga prava (i obaveze) koja proizilaze iz vlasništva nad tom imovinom.

Preduslov za kripto akcije su stoga različiti registri nepokretne i pokretne (uključujući i nematerijalizovane hartije od vrednosti) imovine. Sve dok ne postoje, neće biti stvarne promene u vlasništvu nad akcijama, nekretninama ili drugim sredstvima. Pitanje stvarnih kripto akcija je još uvek malo nejasno.

Drugačije je sa kripto instrumentima. Zakonski vlasnik ovih instrumenata ostaje kripto izdavalac i prenosi ekonomska prava sa tokenizovanih sredstava na nosioce. Kod različitih pravnih institucija, mogućnost razrešavanja vlasništva nad ovim sredstvima je ograničena, čime se štiti položaj investitora.

Dakle, kada je u pitanju STO (“security token offering”), to je zapravo izveden instrument za kripto, a samim tim i za prave tokenizovane akcije. Iz tog razloga, opšti termin “security token” (“security” na engleskom znači hartija od vrednosti) nije ispravan za sve kriptovalute koji imaju direktnu ili indirektnu vezu sa određenim stvarnim sredstvima.

Klasifikacija 3.0?

Kada ponovo razmislimo o novoj klasifikaciji kriptovaluta za godinu dana, sigurno će biti dodato nekoliko novih potkategorija. Period neregulisanih kriptovaluta za plaćanja će najverovatnije biti praćen periodom izdavanja regulisanih kriptovaluta koje će se koristiti u različitim regulisanim aktivnostima, izdavanju elektronskog novca ili transferu novca.

Postoje i brojni drugi vidovi upotrebe kripto instrumenata, koja će indirektno tokenizovati različita sredstva, od umetničkih kolekcija, do autorskih prava na programski kod, velikih jahti i raznih nekretnina.

Prvi periodični sistem hemijskih elementata objavio je Mendeljejev 1869. godine. Posednji hemijski element dodan je pre nekoliko godina. Ako se možemo osloniti na analogiju sa klasifikacijom kriptovaluta, onda možemo zaključiti da će kripto industrija doneti mnogo novih stvari u narednim mesecima i godinama.


Ovaj post je originalno objavljen na ovom sajtu.

Share On Facebook
Share On Twitter
Share On Linkedin
Share On Reddit
Inline
Inline