Crveni Pevac: Niš je dobio prvi kripto ATM

Niš je zbog zanimljivih naziva svojih naselja i njihovog položaja, u internom žargonu nazvan Titanik. I stvarno, kad se pogleda iz pravca Niške Banje prema centru, grad počinje naseljem pod nazivom Brzi brod, a završava se na Ledenoj steni. Deo grada Crveni pevac dobio je ime zahvaljujući limaru koji je na tom mestu imao radionicu, a kao vetrokaz je postavio pevca ofarbanog u crvenu boju.  Baš u tom naselju se od 13. septembra nalazi prvi kripto ATM u Nišu.

Šta predstavlja kripto ATM?

Kripto uređaji nisu tradicionalni bankomati i verovatno koriste ATM skraćenicu u kolokvijalnom smislu. Kripto kiosk je uređaj koji je povezan sa internetom i omogućava ubacivanje gotovine u zamenu za bitkoin koji se daje u obliku potvrde na papiru (papirni novčanik) ili prebacivanjem novca na javni ključ na blokčeinu. Izgledaju kao tradicionalni bankomati, ali bitkoin kiosci se ne povezuju na bankovni račun i umesto toga povezuju korisnika direktno sa kripto menjačnicom. Prema savetodavnom izveštaju Zavoda za zaštitu potrošača “oni mogu takođe da naplaćuju visoke transakcione takse”.

Potreba za kripto ATM uređajima je velika. Neki korisnici kriptovaluta ne vole centralizovane finansijske institucije poput banaka, dok drugi žele brz pristup sredstvima dok su u pokretu. Obezbeđivanjem povlačenja kripto sredstava u tradicionalne valute, kripto ATM-i to i omogućavaju.

Majk Dupri iz EasyBit-a u izjavi za Bitcoinist.com navodi:

“Lepota kriptovaluta je u tome što ne morate da verujete finansijskim institucijama koje čuvaju vaše bogatstvo. Decentralizacija je budućnost, a regulativa će se vremenom uklopiti.”

Prema podacima sa coinatmradar.com, trenutno u svetu postoji 3.716 kripto ATM-a u 75 država. Postoju 37 proizvođača i 501 operater.

Kakvo je stanje na teritoriji koju pokriva Cointelegraph na srpskom?

Postoji 30 kripto ATM-a u sedam država i jednoj teritoriji.

U Sloveniji imamo 12 kripto ATM-a na četiri lokacije. U Ljubljani se nalazi sedam ATM-a, u Mariboru tri i u Koperu i Novoj Gorici po jedan. U Hrvatskoj imamo 5 kripto ATM-a na četiri lokacije. U Zagrebu se nalaze 2 ATM-a, u Splitu, Rijeci i Puli po jedan ATM. U Bosni i Hercegovini se nalazi jedan ATM u Sarajevu. U Makedoniji i Crnoj Gori još uvek nemamo ni jedan. Nadamo se da će se uskoro to promeniti. U južnoj srpskoj pokrajni imamo četiri ATM-a i svi se nalaze u Prištini. U Bugarskoj se nalaze dva ATM-a u Sofiji. U Srbiji od skoro imamo šest ATM-a. Četiri se nalaze u Beogradu, jedan u Novom Sadu i poslednji u nizu u Nišu.

Razgovarali smo sa Vladimirom Ćosićem, šefom korisničkog servisa kompanije ECD.

CT: Po vašem mišljenju, koje su prednosti trgovanja pomoću ATM uređaja?

Vladimir Ćosić: Najveća prednost korišćenja ATM uređaja je brzina obavljanja transakcija. Na automatima se za veoma kratko vreme može kupiti ili prodati kriptovaluta, u roku od svega par minuta. Kada je kupovina u pitanju, sve što je neophodno da korisnik uradi je da skenira svoju kriptoadresu u vidu QR koda, da ubaci novac za koji želi da izvrši kupovinu i da odabere opciju ’Kupi’. Odmah nakon te akcije, koini se šalju na korisnikovu kriptoadresu. Kada je prodaja u pitanju, korisnik odabere iznos novca koji želi da podigne sa ATM-a i nakon toga dobija papirnu potvrdu (slip) na kojoj se nalazi kriptoadresa kao i iznos koina koji je neophodno da pošalje. Nakon slanja, čim se na mreži pojavi jedna potvrda transakcije, korisnik može da podigne novac sa ATM-a.

CT: Šta za vaše klijente predstavlja najveći problem u procesu kupovine/prodaje kriptovaluta?

Vladimir Ćosić: Kada je kupovina u pitanju, tu nema problema i korisnik dobija iznos koina za onoliko novca koliko je ubacio u ATM. Međutim, kada je prodaja u pitanju, problem koji se najčešće javlja je taj što korisnici prilikom slanja često ne obračunaju naknadu za slanje i onda stigne manji iznos od onog koji je naznačen na slipu što otežava realizaciju transakcije. Ovom prilikom bih savetovao korisnike da obrate pažnju na iznos koji šalju jer je za uspešnu transakciju neophodno da na adresu koju dobiju stigne identičan iznos koji je naznačen na slipu.

CT: Verujem da se susrećete sa raznoraznim zahtevima klijenata na dnevnom nivou. Da li biste mogli da podelite sa našim čitaocima neki komičan?

Vladimir Ćosić: Najzanimiljive situacije su one kada se korisnici nama žale na rad drugih servisa ili berzi.  To vam je kao da imate ugovor sa jednim internet provajderom, a zovete neki sasvim drugi i pitate zašto nemate internet. Situaciju koju bih posebno izdvojio kao komičnu se desila pre nekoliko meseci. Korisnik je započeo transakciju na automatu, prodaja je bila u pitanju i korisnik je sa slipom čekao pored automata određeno vreme dok nije nazvao korisničku podršku da pita šta mu se dešava sa transakcijom i iz kog razloga još uvek nije dobio potvrdu da može da podigne novac. Nakon izvršene provere transakcije, utvrdili smo da korisnik, koji je tom prilikom prvi put koristio automat, od silnog uzbuđenja nije ni poslao koine koje je trebalo i nakon što se i sam tom gafu ismejao, započeo je novu transakciju i novac mu se našao u rukama već posle nekoliko minuta.

CT: Gde se sve u Srbiji nalaze ATM-ovi preko kojih se može izvršiti kupovina/prodaja kriptovaluta?

Vladimir Ćosić: Kompanija ECD  je jedina kompanija u Srbiji koja poseduje ATM-ove za kupovinu i prodaju kriptovaluta. U Beogradu trenutno imamo četiri automata. Jedan se nalazi u objektu IDEA London i na njemu je moguće izvršiti i prodaju i kupovinu BTC-a i LTC-a. Drugi se nalazi na Ceraku i on podržava samo kupovinu BTC-a i LTC-a. U saradnji sa našim partnerom Easygoing, postavili smo još dva Easy2u aparata preko kojih se može izvršiti kupovina BTC-a i LTC-a i oni se nalaze na Novom Beogradu. U Novom Sadu i Nišu se takođe nalazi po jedan automat preko kojeg se može izvršiti kupovina BTC-a i LTC-a. U Novom Sadu se nalazi na adresi Krilova 1 dok se u Nišu nalazi na adresi Vojvode Vuka 12.


Ovaj post je originalno objavljen na ovom sajtu.
Share On Facebook
Share On Twitter
Share On Google Plus
Share On Linkedin
Share On Reddit
Inline
Inline